Jedan profesor je drzao predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za dzem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao sitne kamencice, koji su usli u prazan prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili da jeste.
Kada je sipao saku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitivno, tegla je sada bila puna.
Onda je profesor rekao:
Ova tegla je vas zivot. Loptice za golf su sve najvaznije stvari u vasem zivotu, kao sto su porodica, ljubav, prijatelji. Mali kamencici su posao, auto, kuca, a pesak je sve ostalo, kao sto je ciscenje kuce, popravka ves masine, popravka auta... Ako prvo stavite pesak ili kamencice, nece biti mesta za loptice za golf. Onda nikada necete imati mesta u svom zivotu za one stvari koje su vam najvaznije. Ako se velike i vazne stvari uklone iz vaseg zivota, onda vam ostaju one male, ali ne sustinski vazne.
Zato, budite veoma kriticni u svom zivotu. Kucu uvek mozete pocistiti. Vodite racuna o prioritetima, jer sve ostalo je kao pesak.
A onda je jedan student zapitao. Sta je sa kafom. Profesor je odgovorio:
Ti si veoma pametan momak i poenta mog predavanja je upravo u kafi. Bez obzira koliko ti se zivot cinio prepun od svega onoga sto ga cini, uvek postoji jos malo prostora da se setis svojih prijatelja i popijes solju kafe sa njima.
